\u201cStra\u017eari su \u010desto otvarali vrata, tukli sve\u0107enike i i\u017eivljavali se na njima, te ih svako malo odvodili na saslu\u0161anja. No sve\u0107eni\u010dka snala\u017eljivost i pouzdanje u Boga bili su ja\u010di od svega ovoga\u201d, pi\u0161e pater Stjepan Ivan Horvat o vl\u010d. Marku Majstorovi\u0107u i drugim sve\u0107enicima, progonjenim od strane komunisti\u010dkog re\u017eima.<\/p>\n\n\n\n
\u201cNa podru\u010dju Zagreba nedjeljom u mno\u0161tvu \u017eupa i samostana slavi se recimo stotinjak sv. misa, vjerujem i vi\u0161e. No opet debelo vi\u0161e od 50% katolika koji \u017eive na ovom podru\u010dju ne\u0107e sudjelovati ni na jednoj, vjerovatno u ovoj situaciji ni uz male ekrane\u2026
\u010citam ovih dana jednu knjigu i nai\u0161ao sam na zanimljiv primjer vl\u010d. Marka Majstorovi\u0107a, sve\u0107enika koji je dio svoga \u017eivota (1955.) proveo, zajedno sa mno\u0161tvom drugih sve\u0107enika protiv kojih je od komunisti\u010dkog re\u017eima vr\u0161en politi\u010dki progon, kao zatvorenik u zloglasnoj kaznionici \u201eStara Gradi\u0161ka\u201c. No ne bih se tu osvrtao na su\u0111enje ni presudu, nego na sv. Misu kako ju je slavio vl\u010d. Marko u samoj kaznionici riskiraju\u0107i tako vlastiti \u017eivot. Ka\u017ee ovako\u2026<\/p>\n\n\n\n
Za kale\u017e mu je poslu\u017eila mala staklena bo\u010dica, najvjerovatnije od pekmeza koji je dobio od svojih. Divan je to kale\u017e stvoren za zatvor, pi\u0161e vl\u010d. Marko. Ali za misu je potrebno i vino, te ovdje susre\u0107emo domi\u0161ljatost vl\u010d. Marka. U bocama za pekmez donosili su mu vino. Stavili bi vino u najlon, a onda u pekmez. \u010cuvari su obi\u010davali no\u017eem bosti kroz pekmez, tra\u017ee\u0107i \u201eneprijateljsku propagandu\u201c ako bi proboli najlon ostali bi bez vina, ali ako bi pro\u0161lo imali bi vino za misu. Na sli\u010dan na\u010din dobivao je i hostije. Za tjelesnik (platno na kojem se stavljaju darovi za vrijeme sv. mise) poslu\u017eila mu je d\u017eepna maramica. Jo\u0161 mu je nedostajao misal. Knjigu nije mogao pro\u0161vercati nego je skupljao razli\u010dite komadi\u0107e papira, a papir je tada u zatvoru bio vrijedan kao suho zlato, te je na njih po sje\u0107anju obi\u010dnom olovkom pisao rije\u010di iz misala. Tako je sakupio sav pribor za misu, no jo\u0161 je jedino problem bio vrijeme kada je slaviti. Stra\u017eari su \u010desto otvarali vrata, tukli sve\u0107enike i i\u017eivljavali se na njima, te ih svako malo odvodili na saslu\u0161anja. No sve\u0107eni\u010dka snala\u017eljivost i pouzdanje u Boga bili su ja\u010di od svega ovoga. U gu\u017evi par sve\u0107enika sjelo bi u krug, jedan bi dr\u017eao \u201ekale\u017e\u201c sa par kapi vina, a drugi hostije i kratko bi izgovorili rije\u010di pretvorbe i evo mise. Na sve mogu\u0107e na\u010dine snalazio se kako bi Pri\u010dest odnio i drugim sve\u0107enicima koji nisu imali priliku biti na slavlju sv. mise. Jedan od na\u010dina bio je i kada je nosio \u201ekiblu\u201c tj. \u010distio wc-e po \u010delijama vl\u010d. Marko bi im donosio Pri\u010dest\u201d, napisao je Pater Horvat.<\/p>\n\n\n\n