Nije novost ako da izme\u0111u Hrvatske i Srbije postoje dijametralne razlike u pravnoj i politi\u010dkoj oceni akcije \u201eOluja\u201c iz 1995. godine. Razlike se svake godine upadljivo manifestuju prilikom obele\u017eavanja godi\u0161njice te akcije. Bilo je za o\u010dekivati da \u0107e vremenom i normalizacijom privrednih i diplomatskih odnosa razlike slabiti, ali to se nije dogodilo. \u0160ta vi\u0161e, ove godine do\u0161lo je do novog udaljavanja stavova. Dok je hrvatski predsednik Ivo Josipovi\u0107 ponudio ruku pomirenja izjavom da Hrvatska ne mo\u017ee pobediti u miru dok ne prizna i srpske \u017ertve, sa srpske strane \u010dule su se do sada najo\u0161trije ocene koje isklju\u010duju svaku pomisao na pomirenje. Naime, vladaju\u0107a Srpska napredna stranka (SNS), u skladu sa svojim radikalskim poreklom ocenila je da \u201eOluja\u201c predstavlja \u201enajve\u0107i zlo\u010din u Evropi posle Drugog svetskog rata\u201c.<\/em><\/p>\n\n\n\n To isto misli i lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi\u0107 Palma koji zahteva da Evropska unija zabrani Hrvatskoj slavljenje ovog doga\u0111aja i da joj zabrani ulazak u EU. A lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Ko\u0161tunica ocenio je da Hrvatska slavi kao pobedu \u201esurovo ubijanje nedu\u017enih i sramno proganjanje nemo\u0107nih ljudi\u201c, dok je visoki funkcioner SPS Branko Ru\u017ei\u0107 pozvao Evropsku uniju da zauzme stav o akciji \u201eOluja\u201c i da preispita \u010dinjenicu da dr\u017eava koja treba da postane njena \u010dlanica \u201enajsramniji dan\u201c u svojoj istoriji slavi kao dr\u017eavni praznik.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ova histeri\u010dna verbalna agresija Srbije, u kojoj slo\u017eno u\u010destvuju sve \u201epatriotske\u201c snage i koja, kako vreme prolazi, umesto da slabi postaje sve o\u0161trija, ne mo\u017ee se objasniti nepoznavanjem osnovnih \u010dinjenica vezanih za ovu vojnu operaciju. Jer, nemogu\u0107e je, na primer, da Srpska napredna stranka, makar u njoj dominirale politi\u010dke analfabete ne zna da proterivanje Srba iz Krajine, pod predpostavkom da je to zaista bilo proterivanje, ne odgovara definiciji genocida iz Konvencije Generalne skup\u0161tine UN usvojene rezolucijom broj 260 od 9. decembra 1948.<\/em><\/p>\n\n\n\n Nemogu\u0107e je da Vojislav Ko\u0161tunica, koji pretenduje na nau\u010dnu objektivnost, ne zna da su, znatno pre \u201eOluje\u201c i \u201eBljeska\u201c gotovo svi Hrvati sa teritorije takozvane Republike Srpske Krajine (RSK) proterani ili pobijeni. Nemogu\u0107e je, kona\u010dno, da Srbija ne zna da \u201eOluja\u201c i \u201eBljesak\u201c predstavljaju, sa stanovi\u0161ta me\u0111unarodnog prava, legitimne vojne operacije radi osloba\u0111anja dr\u017eavne teritorije zaposednute od strane neke druge dr\u017eave uz pomo\u0107 pobunjenog lokalnog stanovni\u0161tva.<\/em><\/p>\n\n\n\n Celokupna me\u0111unarodna zajednica smatra te operacije legitimnim i u skladu sa me\u0111unarodnim pravom, pa zato Srbija svojim nepriznavanjem tih operacija stavlja samu sebe s one strane me\u0111unarodnog prava. Ako je tako, postavljaju se dva pitanja.<\/em><\/p>\n\n\n\n Najpre, budu\u0107i da Srbija svojim neuravnote\u017eenim ocenama ne mo\u017ee da izmeni fakti\u010dko stanje i da ponovo uspostavi RSK, niti da natera me\u0111unarodnu zajednicu da promeni svoj stav, \u0161ta je onda to \u0161to Srbija \u017eeli da postigne takvim ocenama i neprekidnim zao\u0161travanjem svog stava? Drugo pitanje je: ako je pravni karakter \u201eOluje\u201c i \u201eBljeska\u201c nesporan, \u0161ta je to \u0161to je sporno i \u0161to je razlog za potpuno opre\u010dne poglede Srbije i Hrvatske na ove vojne akcije?<\/em><\/p>\n\n\n\n Na pitanje \u0161ta Srbija \u017eeli da postigne svojim neodmerenim izjavama, mo\u017ee se re\u0107i da su njeni ciljevi vi\u0161estruki. Prvi i najva\u017eniji cilj jeste: spre\u010diti da nu\u017ena normalizacija zvani\u010dnih odnosa sa Hrvatskom dovede do ubla\u017eavanja negativnih emocija prema Hrvatima i Hrvatskoj. Te negativne emocije bile su ne samo uslov za po\u010detak ratnih operacija protiv Hrvatske 1991. godine, ve\u0107 su one i sama su\u0161tina srpskog nacionalizma.<\/em><\/p>\n\n\n\n Bez takvih emocija srpski nacionalizam ne samo da ne mo\u017ee da ostvari svoju kulturnu hegemoniju u srpskom nacionalnom korpusu, ve\u0107 ne mo\u017ee ni da postoji. Kostur srpskog nacionalizma predstavlja teza (koju odli\u010dno ilustruje \u0161ovinisti\u010dki pamflet Vasilija Kresti\u0107a \u201eZnameniti Srbi o Hrvatima\u201c) po kojoj su Srbi tokom istorije uvek pomagali Hrvatima, a da su ih ovi uvek podlo napadali.<\/em><\/p>\n\n\n\n Uprkos tome Srbi su 1918. oslobodili Hrvate vekovnog ropstva i velikodu\u0161no ih primili u novu dr\u017eavu. I umesto da poka\u017eu zahvalnost, Hrvati su tokom Drugog svetskog rata izvr\u0161ili genocid nad Srbima i samo u Jasenovcu pobili vi\u0161e od milion Srba.<\/em><\/p>\n\n\n\n Zbog svega toga potrebno je, kako ka\u017ee fanatizovani \u0161ovinista Kresti\u0107, Srbima otvoriti o\u010di i osvestiti ih \u201ekako bi shvatili da sa Hrvatima svaku vezu treba da raskidaju\u201c. Raskidanje svih veza sa Hrvatima predstavlja jo\u0161 uvek je osnovni nacionalni cilj u interpretaciji dominiraju\u0107eg srpskog nacionalizma. A, nema boljeg na\u010dina za to nego da se stalno i \u017eestoko ukazuje na \u201egenocide\u201c koje su Hrvati po\u010dinili nad Srbima, iz \u010dega logi\u010dno, proizlazi da su Hrvati najve\u0107i neprijatelji Srba.<\/em><\/p>\n\n\n\n Takvu svest u srpskom narodu je utoliko potrebnije odr\u017eavati i ja\u010dati ukoliko Srbija pod pritiskom Evropske unije, biva prinu\u0111ena da normalizuje odnose sa Hrvatskom. Srpski narod mora stalno da ima u vidu da se iz me\u0111unarodnih obzira ne mo\u017ee javno govoriti, kao \u0161to je to u\u010dinio Aleksandar Vu\u010di\u0107 na televiziji Studio B, 27. maja 2003. godinE, kad je dva puta odlu\u010dno rekao \u201eJa mrzim Hrvate\u201c, ali da to treba da bude dominantno kolektivno ose\u0107anje.<\/em><\/p>\n\n\n\n A, da to jeste dominantno ose\u0107anje mo\u017ee se videti i po pona\u0161anju takozvanih \u201ehuligana\u201c \u010diji postupci, poput vrha ledenog brega, ukazuju na ono \u0161to se ispod povr\u0161ine skriva. U avgustu ove godine \u201ehuligani\u201c su po Novom Sadu razbijali stakla automobila i bilborde na kojima se reklamira letovanje u Hrvatskoj, \u0161to je samo nastavak istog takvog pona\u0161anja iz leta 2011, nakon Evropskog prvenstva u rukometu.<\/em><\/p>\n\n\n\n Da ovde nije re\u010d samo o tzv. huliganima i navija\u010dima mo\u017ee se videti i iz kolektivne atmosfere u Srbiji tokom nekog sportskog susreta izme\u0111u reprezentacija Srbije i Hrvatske. Ukoliko bi reprezentacija Srbije pobedila, \u0161irom Srbije nastalo bi op\u0161te slavlje pra\u0107eno rafalnom paljbom iz pi\u0161tolja, automata i drugog oru\u017eja, \u0161to pokazuje da nije pobe\u0111en sportski protivnik ve\u0107 omrznuti politi\u010dki neprijatelj.<\/em><\/p>\n\n\n\n Takav izliv strasti naro\u010dito je do\u0161ao do izra\u017eaja u leto 2003, kada je ekipa Srbije (SCG) savladala Hrvatsku u finalu Evropskog prvenstva u vaterpolu u Kranju. Sukob hrvatskih navija\u010da sa slovena\u010dkom policijom posle tog me\u010da bio je samo zgodan izgovor srpskom fa\u0161izmu za masovne demonstracije po ulicama Beograda, demoliranje hrvatske ambasade i simboli\u010dno spaljivanje hrvatske zastave.<\/em><\/p>\n\n\n\n Naravno, tim povodom nije pokrenut nikakav krivi\u010dni postupak i niko nije pozvan na odgovornost, jer su i javnost i dr\u017eavni organi na to gledali sa odobravanjem. Drugi cilj srpskog nacionalizma jeste da se negativan imid\u017e Srbije iz perioda 1990-2000, popravi tako \u0161to \u0107e se kvariti imid\u017e Hrvatske. Srpski nacionalizam ne samo \u0161to ne \u017eeli da se odrekne politike i ciljeva iz tog perioda, ve\u0107 \u017eeli da izmeni ocene koje o njima postoje u me\u0111unarodnoj zajednici i tako popravi imid\u017e Srbije. A, za to ne postoji bolji na\u010din od kvarenja imid\u017ea Hrvatske i njegovog svo\u0111enja na imid\u017e Srbije.<\/em><\/p>\n\n\n\n To se mo\u017ee posti\u0107i tvrdnjom da su i Hrvati \u010dinili zlo\u010dine, da su i Srbi stradali isto koliko i Hrvati te da, jednom re\u010di, nema nikakve razlike izme\u0111u Srbije i Hrvatske. Zaklju\u010dak iz svega toga bio bi da me\u0111unarodna zajednica treba Hrvatsku da tretira isto kao i Srbiju (sankcije, prijem u EU i sl), a pre svega da Ha\u0161ki tribunal osudi za ratne zlo\u010dine isto onoliko Hrvata koliko i Srba.<\/em><\/p>\n\n\n\n Mora se priznati da je ovo nastojanje Srbije, za \u010diju je realizaciju ona anga\u017eovala sve svoje lobisti\u010dke veze na Zapadu i utro\u0161ila velika finansijska sredstva, imalo zna\u010dajnog uspeha, \u0161to se vidi po tome da je Ha\u0161ki tribunal, kako bi Srbiji dao neko zadovoljenje za ranije osude i uspostavio ravnote\u017eu izmedju Srbije i Hrvatske, osudio hrvatskog generala Gotovinu zbog u\u010de\u0161\u0107a u \u201ezdru\u017eenom zlo\u010dina\u010dkom poduhvatu\u201c. (Kasnije je Gotovina oslobo\u0111en).<\/em><\/p>\n\n\n\n Ohrabrena ovim uspehom Srbija sada \u017eeli da ide dalje i da imid\u017e Hrvatske svede ispod nivoa imid\u017ea Srbije, da Hrvatsku prika\u017ee kao glavnog i umi\u0161ljajnog vinovnika jugoslovenske drame. A to \u0107e se posti\u0107i ukoliko me\u0111unarodna zajednica prihvati srpske teze da je \u201eOluja\u201c najve\u0107i zlo\u010din u Evropi posle Drugog svetskog rata i da je tom prilikom po\u010dinjen genocid nad Srbima.<\/em><\/p>\n\n\n\n Tre\u0107i cilj ove kampanje vezan je za Evropsku uniju (EU). Najavljeni ulazak Hrvatske u Evropsku uniju predstavlja neprebolnu ranu za srpski nacionalizam, \u010dak i za onu njegovu struju koja se protivi ulasku Srbije u EU. Idealno bi bilo kad bi i Srbija i Hrvatska ostale van EU, a ukoliko to nije mogu\u0107e onda imid\u017e Hrvatske treba toliko pokvariti, da se na nju sutra, u EU gledalo kao na nekoga ko se sasvim nezaslu\u017eeno na\u0161ao u tom dru\u0161tvu.<\/em><\/p>\n\n\n\n S druge strane, ova kampanja te\u017ei da definitivno udalji Srbiju od EU, jer ako EU prima u svoje redove nekog kao \u0161to je \u201egenocidna\u201c Hrvatska, onda je za Srbiju moralno neprihvatljivo da ulazi u to dru\u0161tvo. \u0160to se ti\u010de drugog pitanja \u2013 \u0161ta je to \u0161to je sporno i \u0161to izaziva kontroverze u oceni \u201eOluje\u201c na srpskoj i hrvatskoj strani \u2013 mo\u017ee se re\u0107i da su sporne dve stvari: broj \u017ertava na srpskoj strani tokom \u201eOluje\u201c i neposredno nakon nje i, pravno-politi\u010dka definicija Srba koji su tokom \u201eOluje\u201c napustili teritoriju Hrvatske i preselili se u Srbiju.<\/em><\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de broja \u017ertava, notorno je da o broju \u017ertava u ratnim dejstvima postoje razli\u010diti podaci, delom iz objektivnih razloga, a delom iz \u017eelje sukobljenih strana da broj svojih \u017ertava pove\u0107aju ili smanje, zavisno od potreba. Ta sklonost ka nerealnom prikazivanju broja \u201esvojih\u201c \u017ertava naro\u010dito je svojstvena srpskom nacionalizmu.<\/em><\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 uvek se uporno tvrdi da je u Jasenovcu pobijeno milion Srba, iako su sva nau\u010dna istra\u017eivanja pokazala da je cela Jugoslavija u Drugom svetskom ratu imala jedva milion \u017ertava.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ili, drugi primer: tokom akcije \u201eBljesak\u201c beogradska \u0161tampa je gromoglasno objavila vest da se autoputem Zagreb-Beograd kretala kolona od 10.000 Srba i da su svi oni odjednom nestali, \u0161to je moglo da zna\u010di samo to da su ih Hrvati pobili.<\/em><\/p>\n\n\n\n Naravno, tu bezo\u010dnu izmi\u0161ljotinu niko od brojnih me\u0111unarodnih posmatra\u010da nije potvrdio, ali doajen srpskog ultranacionalizma Kosta \u010cavo\u0161ki i sad tvrdi da se to dogodilo. Ako se sve to ima u vidu, podatke koje iznosi srpska strana treba uzimati sa velikom rezervom. Pre svega, treba re\u0107i da je neophodno razlikovati civilne od vojnih \u017ertava, odnosno od pripadnika vojski dve strane stradalih tokom ratnih dejstava.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ovi drugi gubici se ne mogu nikako definisati kao \u201ezlo\u010din\u201c druge strane. \u0160ta vi\u0161e, srpska strana te svoje gubitke nerado pominje ve\u0107 manipuli\u0161e jedinstvenom zbirnom cifrom, prikazuju\u0107i sve to kao \u201enevine\u201c \u017ertve hrvatskog zlo\u010dina.<\/em><\/p>\n\n\n\n A podaci o tome do kojih je mogu\u0107e do\u0107i su slede\u0107i: Organizacija Human Rights Watch procenjuje da su gubici tzv. Republike srpske Krajine u operaciji \u201eOluja\u201c bili 410 vojnika i 116 civila, ili ukupno 526 poginulih, dok je procena Helsin\u0161kog odbora u Hrvatskoj znatno ve\u0107a: 560 vojnika i 681 civil, tj. ukupno 1241.<\/em><\/p>\n\n\n\n Istovremeno srpski izvori tvrde da je bilo 755 poginulih vojnika i 1205 civila, ili ukupno 1960 poginulih. Ovde je, dakle, o\u010digledna manipulacija srpske strane brojem poginulih, jer je nemogu\u0107e da objektivna istra\u017eivanja daju toliko razli\u010dite podatke.<\/em><\/p>\n\n\n\n Pri tom srpska strana uop\u0161te ne pominje da je Hrvatska u \u201eOluji\u201c imala 179 poginulih i 1100 ranjenih vojnika, pa niko ne tvrdi da su to \u017ertve \u201ezlo\u010dina\u201c sa srpske strane, ve\u0107 se to tretira kao \u201enormalan\u201c gubitak u oru\u017eanoj akciji. No, bez obzira da li je stradalih srpskih civila bilo 116, 681 ili 1205, to je u svakom slu\u010daju \u017ealosna \u010dinjenica ali ne i zlo\u010din.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ta \u010dinjenica je posledica zlo\u010dina, tj. posledica rata koji je sam po sebi zlo\u010din, a odgovornost za stradanje civila na bilo kojoj strani pada na onoga ko je zapo\u010deo rat. Ko god zapo\u010dinje rat zna da svaki rat neizbe\u017eno izaziva stradanje civila i da su civilne \u017ertve \u010desto brojnije od vojnih. Prema tome, onaj ko zapo\u010dinje rat unapred zna da \u0107e njegovo stanovni\u0161tvo stradati, ali se svejedno odlu\u010duje za rat radi ostvarenja nekih politi\u010dkih ciljeva.<\/em><\/p>\n\n\n\n A neuspeh u ostvarivanju tih ciljeva, gubitak rata i stradanje agresorovog civilnog stanovni\u0161tva nisu nikada u istoriji bili definisani kao zlo\u010din suprotne strane. \u0160to se ti\u010de politi\u010dko-pravne definicije Srba koji su tokom operacije \u201eOluja\u201c napustili Hrvatsku i preselili se u Srbiju, a \u0161to srpska strana defini\u0161e kao \u201egenocid\u201c, na to pitanje se ne mo\u017ee odgovoriti bez analize politi\u010dkih ciljeva srpske strane u ratu sa Hrvatskom.<\/em><\/p>\n\n\n\n Glavni politi\u010dki cilj srpske strane bio je takozvano \u201edefinitivno re\u0161avanje srpskog nacionalnog pitanja\u201c, odnosno ujedinjenje svih Srba sa prostora biv\u0161e Jugoslavije, njihovo odvajanje od drugih naroda i uspostavljanje etni\u010dki \u010diste Velike Srbije sa granicom na liniji Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica. Ovaj cilj je \u010desto eufemisti\u010dki definisan, prikrivan, maskiran tobo\u017enjom brigom za o\u010duvanje Jugoslavije i sli\u010dnim floskulama, ali u srpskom nacionalnom korpusu nije bilo nikakve nedoumice oko toga \u0161ta se zapravo \u017eeli, a to je jedinstvena dr\u017eava srpskog naroda i definitivno razdvajanje od \u201epodlih\u201c Hrvata.<\/em><\/p>\n\n\n\n Jedno od \u201eteorijskih\u201c obrazlo\u017eenja ovog politi\u010dkog cilja bila je i takozvana teorija \u201eskandinavizacije\u201c jugoslovenskog prostora koja je eleborirana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a \u010diji je najelokventniji zagovornik bio Mihailo Markovi\u0107, akademik i ideolog Socijalisti\u010dke partije Srbije. Po toj teoriji Srbi, Hrvati i Slovenci (srpski nacionalizam ne priznaje postojanje Crnogoraca, Makedonaca i Bo\u0161njaka) treba da se ugledaju na skandinavske narode koji su trajno re\u0161ili svoje me\u0111usobne odnose. Dok su \u017eiveli zajedno Finci, \u0160ve\u0111ani i Norve\u017eani stalno su ratovali i bili jedni drugima neprijatelji.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ali kada su se razdvojili i kada je svako od njih formirao svoju nacionalnu dr\u017eavu prestali su razlozi za sukobe i neprijateljstva i od tada ovi narodi \u017eive u miru i prijateljstvu. Teorijom \u201eskandinavizacije\u201c ciljalo se pre svega na odnose izme\u0111u Srba i Hrvata. Njom se dokazivalo da Srbi i Hrvati ne mogu da \u017eive zajedno, da treba definitivno da se razdvoje, da je potrebno izvr\u0161iti razmenu stanovni\u0161tva i stvoriti etni\u010dki \u010diste srpsku i hrvatsku dr\u017eavu, naravno na liniji KarlobagVirovitica.<\/em><\/p>\n\n\n\n Sve se to mo\u017ee ostvariti dogovorom i mirnim putem, ali po\u0161to Hrvati ne prihvataju dogovor i predla\u017eu nekakvu konfederaciju koja podrazumeva ne\u0161to \u0161to je za srpski narod apsolutno neprihvatljivo \u2013 da njegov zna\u010dajan deo \u017eivi u samostalnoj hrvatskoj dr\u017eavi kao manjina \u2013 to je neophodno da se do re\u0161enja do\u0111e ratom.<\/em><\/p>\n\n\n\n Taj rat je potpuno opravdan, jer \u0107e nakon njega nestati razlozi za neprijateljstvo izmedju Srba i Hrvata i dva naroda \u0107e ve\u010dno \u017eiveti u miru, pa mo\u017eda \u010dak i u prijateljstvu. Ova stupidna teorija skandinavizacije proizvela je tragi\u010dne posledice i za srpski i za hrvatski narod. Ona je direktno odgovorna \u0161to je oko 200.000 Srba iz Hrvatske tokom \u201eOluje\u201c napustilo svoje domove i preselilo se u Srbiju. Jezgro te teorije bila je teza da Srbi i Hrvati ne mogu da \u017eive zajedno. Ta teza je razli\u010dito obja\u0161njavana, ali te racionalizacije nisu bitne; bitan je sam stav da Srbi i Hrvati ne mogu da \u017eive zajedno, \u0161to je iz dana u dan ponavljano kroz srpsku propagandu, a za operacionalizaciju te teze bili su zadu\u017eeni svi i, ona je postala op\u0161te mesto u kolektivnoj svesti srpskog naroda.<\/em><\/p>\n\n\n\n Autor ovih redova imao je 1991. godine razgovor sa gospo\u0111om Vidakovi\u0107 iz Stare Pazove, jednom od vode\u0107ih li\u010dnosti organizacije \u201eKolo srpskih sestara\u201c. Nagla\u0161avaju\u0107i da je poreklom iz Hrvatske, gospo\u0111a Vidakovi\u0107 je odlu\u010dno rekla: \u201eMi ne \u017eelimo vi\u0161e da \u017eivimo zajedno sa Hrvatima. Mi \u017eelimo da stvorimo na\u0161u srpsku dr\u017eavu. Ako nam Srbija ne pomogne da stvorimo na\u0161u dr\u017eavu, mi \u0107emo se kolektivno iseliti iz Hrvatske i do\u0107i u Srbiju\u201c.<\/em><\/p>\n\n\n\n U isto vreme, 19. oktobra 1991, vo\u0111a pobunjenih Srba u Hrvatskoj Milan Marti\u0107 na jednom sastanku u Banjaluci ka\u017ee: \u201eSrbi SAO Krajine su se ve\u0107 izjasnili da ne \u017eele da \u017eive ni u kakvoj nezavisnoj dr\u017eavi Hrvatskoj i mi u takvoj dr\u017eavi ne\u0107emo \u017eiveti\u201c, \u0161to vodi istom logi\u010dkom zaklju\u010dku kao kod gospo\u0111e Vidakovi\u0107: ako Srbi ne uspeju da stvore svoju dr\u017eavu na delu teritorije Hrvatske, oni \u0107e se kolektivno preseliti u Srbiju. Prema tome, u srpskom planu \u201eskandinavizacije\u201c unapred je figurirala varijanta preseljenja Srba iz Hrvatske u Srbiju ukoliko se ne uspe sa stvaranjem srpske dr\u017eave.<\/em><\/p>\n\n\n\n Otuda pri\u010da o proterivanju Srba i o \u201ezajedni\u010dkom zlo\u010dina\u010dkom poduhvatu\u201c nema nikakvog osnova, jer bi se Srbi iz Hrvatske, sa vojni\u010dkim porazom njihove \u201edr\u017eave\u201c, svakako preselili u Srbiju makar kakve beneficije i garancije da su im ponu\u0111ene. Njihov zahtev je bio: ili samostalna srpska dr\u017eava o\u010di\u0161\u0107ena od Hrvata, ili ni\u0161ta. Kada su i Hrvatska i me\u0111unarodna zajednica stavile do znanja da srpska dr\u017eava ne dolazi u obzir, Srbi su izabrali ni\u0161ta. Njih apsolutno nisu interesovale nikakve druge beneficije i garancije, nije ih interesovao nikakav plan \u201eZ4\u201c o potpunoj autonomiji unutar Hrvatske, nisu ih interesovali nikakvi pozivi Franje Tumana da ostanu u Hrvatskoj i da \u0107e im biti garantovana sva ljudska prava.<\/em><\/p>\n\n\n\n Za njih su postojala samo dva re\u0161enja: ili dr\u017eava ili preseljenje u Srbiju. Da zaklju\u010dimo: krivicu za iseljavanje Srba iz Hrvatske snosi srpska teza o nemogu\u0107nosti zajedni\u010dkog \u017eivota Srba i Hrvata i srpska teorija \u201eskandinavizacije\u201c. Naravno, prilikom seobe Srba tokom \u201eBljeska\u201c i \u201eOluje\u201c bio je prisutan i strah od osvete Hrvata zbog onoga \u0161to su Srbi prethodno uradili i taj strah je svakako bio faktor koji je doprineo da se izabere opcija iseljenja, iako to nije bilo presudno. Taj strah je bio i razumljiv, jer su gotovo svi Srbi na teritoriji tzv. Republike Srpske Krajine u\u010destvovali u oru\u017eanoj pobuni, ubijanju i proterivanju Hrvata sa te teritorije i plja\u010dkanju njihove imovine, tako da su se oni s razlogom bojali povratka Hrvata. To je scenario koji je ve\u0107 mnogo puta vi\u0111en u osvaja\u010dkim ratovima, a najupadljiviji je primer sa Nemcima iz zemalja Isto\u010dne Evrope krajem Drugog svetskog rata.<\/em><\/p>\n\n\n\n![\"image\"\/](\"https:\/\/static.slobodnadalmacija.hr\/images\/slike\/2021\/08\/10\/18907384.jpg?1628598726\")
<\/figure>\n\n\n\n
![\"image\"\/](\"https:\/\/static.slobodnadalmacija.hr\/images\/slike\/2021\/08\/10\/18971886.png?1628598726\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"image\"\/](\"https:\/\/static.slobodnadalmacija.hr\/images\/slike\/2021\/08\/10\/18971888.png?1628598726\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"image\"\/](\"https:\/\/static.slobodnadalmacija.hr\/images\/slike\/2021\/08\/10\/18971890.png?1628598726\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"image\"\/](\"https:\/\/static.slobodnadalmacija.hr\/images\/slike\/2021\/08\/10\/18971892.png?1628598726\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"image\"\/](\"https:\/\/static.slobodnadalmacija.hr\/images\/slike\/2021\/08\/10\/18971894.png?1628598726\")